Текст: В. Г. Бјелински - О театру

Текст: В. Г. Бјелински - О театру

Студент: Александар Сарапа

Сваки пут када слушам глумце како говоре одређени текст, трудим се да замислим и

осетим оно што чујем. Некада се то деси несвесно, док се некад морам потрудити да

бих разумела. Наравно, зависи од тога шта слушам и кога.

Текст “О театру” који сам слушала ми је био потпуно непознат. Особа која је говорила

овај текст ми је, такође, потпуно непозната. Али то ми овог пута није отежало

визуализацију и доживљај свих изговорених речи.

Током излагања, колега Александар је био разумљив, све што је рекао је имало

“душу”.

Висина, тачније, интонација и јачина гласа су потпуно подржавале емоцију и поруку

коју је он желео да пренесе. Можда не би требало да говорим о боји гласа, али

сматрам да и то утиче на излагање неке улоге, као и то како ће слушалац или

гледалац прихватити глумца који глуми одређену улогу. По мом мишљењу,

Александру и те како пристаје овај текст. Његова боја гласа некако додатно подржава

оно што говори.

Темпо говора је на почетку можда за нијансу бржи од очекиваног, али је целокупан

утисак јако добар, тако да се сам почетак вероватно и не треба замерити.

Оно што сам приметила јесте да је однос између темпа и интензитета говора

инкорпориран. Тако да на основу интензитета којим је Александар говорио можемо

закључити