Характер Левина в романе Л.Н. Толстого "Анна Каренина"

Семинарски рад из предмета Руска књижевност 4

(Руска књижевност од Тјучева до Толстоја):

Лик Константина Дмитријевича Љевина у роману „Ана Карењина“

Нови Сад, мај 2019. године

Садржај

Увод......................................................................................................2

Изглед и карактер Д.К. Љевина.........................................................3

Односи Д.К. Љевина са другим ликовима романа...........................4

Размишљања и ставови Д.К. Љевина................................................7

Д.К. Љевин као аутобиографски лик...............................................10

Закључак.............................................................................................11

Литература.........................................................................................12

Увод

        У раду ће бити представљен детаљан опис лика Константина Дмитријевича Љевина у роману Ана Карењина Лава Николајевича Толстоја.

Рад ће бити започет од најопштијег, а то су изглед и карактер Љевина. Потом следи осврт на улогу К.Д. Љевина у роману и његове односе са другим ликовима. Осим тога, значајан део анализе обхватиће Љевинове ставове према епохи, то јест према друштвено-политичким и културолошким околностима у Русији крајем XIX века. Управо кроз ставове и односе Љевина према другим јунацима романа пружа нам се кључ ка разумевању овог комплексног лика.

        Како је већ речено да је лик Д.К. Љевина веома сложен, поставља се питање шта га чини сложенијим, а у неку руку и занимљивијим за анализу у поређењу са другим ликовима у роману? Одговор на то питање може се пронаћи у чињеници да је Љевин делом аутобиографски лик.

Изглед и карактер Д.К. Љевина

        Константин Дмитријевич Љевин је земљопоседник и племић старог московског рода. Он има тридесет и две године, а представљен је као човек са јаком фигуром, мужевним лицем, широким раменима и коврџавом брадом. Завршио је Московски универзитет и живи на свом имању бавећи се пољопривредом. Он сматра себе за сеоског становника и све у вези са градским животом је за њега нешто дивље и изузетно далеко. Тако је за Љевина чиновништво обична глупост: „Точно так же и Левин в душе презирал и городской образ жизни своего приятеля, и его службу, которую он считал пустяками, и смеялся над этим“. Њему су страни лажност и извештаченост високог друштва. У граду му често бива досадно, док је на свом имању увек заузет њему занимљивим пословима.

        Љевин је човек стидљиве природе, који у више наврата не види своје вредности, и у поређењу са другим људима често себе ставља под њихову сенку (током романа су то Кити, Вронски, Васењка Весловски). Он сматра да није достојан Кити, а осим тога и да је ружан и ничим посебан: „Сама же таинственная прелестная Кити не могла любить такого некрасивого, каким он считал себя, человека, и, главное, такого простого, ничем не выдающегося человека“.

Веома је предан свом раду и увек тежи ка савршенству (Кити сматра да Љевин све ради са страшћу). То се види по томе што кроз цео роман једна од ствари која му преокупира мисли је проналазак бољег начина за обраду земље, што произилази из његове жеље да олакша положај сељака на свом имању. Стива Облонски је мишљења да је Љевин човек којем би свака човекова радња или активност требало да има одређени циљ.

Током фабуле романа Љевин се бави различитим моралним, социјалним и културолошким питањима (о чему ће се детаљније говорити у наредном делу рада). Из тог разлога је његов унутрашњи свет веома богат и он се тиме истиче. Он се веома разликује од других ликова по томе што живи сходно својим погледима на живот.

Односи Д.К. Љевина са другим ликовима романа

Однос са породицом Шербацки

Породице Љевин и Шербацки су одувек биле у добрим односима. Љевин је био добар пријатељ преминулог брата Кити, младог кнеза Шербацког. Са старим кнезом је Љевин у веома добрим односима и кнез се на сваком кораку залагао за то да се Кити уда за Љевина и због тога је често долазио у конфликте са својом женом. С друге стране, са кнегињом се Љевин никада није одлично слагао. Њој се није свиђала идеја да се Кити уда за њега и Љевин је био свестан тога. Кнегиња је сматрала да је он превише горд: „Матери не нравились в Левине и его странные и резкие суждения, и его неловкость в свете, основанная, как она полагала, на гордости“.
Она је преферирала Вронског, који је у време удварања Кити био изузетно перспективан младић и одлична прилика. Кнегиња је временом у малој мери променила своје мишљење о Љевину. Током трудноће и касније око бриге за дете кнегиња је увек била присутна.